Tijana Gajić

Kako izgleda rad sa vama?

Naš rad započinjemo upoznavanjem i istraživanjem onoga što vas je dovelo na psihoterapiju. Ne postoji unapred određena putanja kojom moramo ići, niti tempo koji treba da pratite. Kroz razgovor ćemo nastojati da razumemo kako doživljavate sebe, svoje odnose i situacije u kojima se nalazite. Ponekad ćemo preispitivati uverenja koja vam deluju sasvim očigledno, a ponekad istraživati mogućnosti koje do tada niste razmatrali. Neću vam govoriti kako bi trebalo da živite niti donositi odluke umesto vas. Moja uloga je da kroz pitanja, razumevanje i zajedničko istraživanje doprinesem tome da svoj svet sagledate iz novih perspektiva. Verujem da je psihoterapija proces u kojem ne moramo uvek imati odgovore, ali možemo naučiti da postavljamo drugačija pitanja.

Šta vas je usmerilo ka psihoterapijskom radu?

Oduvek me je zanimalo kako je moguće da dvoje ljudi istu situaciju dožive na potpuno različite načine, a da za oboje njihovo iskustvo bude podjednako stvarno. U konstruktivizmu sam pronašla pristup koji ne pokušava da ljudsko iskustvo svede na unapred zadate kategorije, već nastoji da ga razume iz perspektive same osobe. Posebno mi je bliska ideja da ljudi nisu samo proizvod svojih iskustava, već i aktivni učesnici u stvaranju značenja koja tim iskustvima pridaju. Upravo me ta složenost ljudskog iskustva, kao i mogućnost da se ono sagleda i razume na drugačiji način, neprestano motiviše u psihoterapijskom radu.

Šta biste rekli nekome ko okleva?

Ne morate tačno znati šta vas muči, imati jasno definisan problem ili biti sigurni šta želite da promenite da biste započeli psihoterapiju. Ponekad je dovoljno da osećate da vam način na koji trenutno živite, razmišljate ili doživljavate sebe više ne odgovara. Psihoterapija ne mora da počne odgovorima. Može da počne radoznalošću, pitanjem ili jednostavnom željom da bolje razumete sebe. Nije nužno da promenimo ono što jesmo, već način na koji razumemo ko smo.