Nikolina Milosavljević

Kako izgleda rad sa vama?

Praksa kod mene je da se prvo vidim samo sa roditeljima, bez prisustva deteta, i na osnovu razgovora dajem predlog daljih koraka. Ukoliko započinjemo psihoterapijski rad sa detetom, praksa je da se realizuje minimum jedan ciklus od 10 seansi sa detetom, a na svaku 5. seansu sa detetom, organizuje se poseban susret sa roditeljima (bez prisustva deteta) gde razgovaramo o postignutim ciljevima psihoterapije, analiziramo pristup i strategiju koja se koristi i dogovaramo se za dalje korake.

Šta vas je usmerilo ka psihoterapijskom radu?

Moja vizija je da svako dete i adolescent odrasta okruženo odraslima koji umeju da ga razumeju, podrže i vode — tako da dete može da se oseća bezbrižnije, sigurnije i slobodnije da bude ono što jeste. Moja misija je da pomažem deci i adolescentima koji nose unutrašnju uznemirenost, strah, nesigurnost ili posledice stresnih i traumatskih iskustava — ne samo kroz direktan rad sa njima, već i kroz podršku roditeljima, mentorstvo stručnjaka i saradnju sa organizacijama koje žele da postanu sigurnija mesta za decu.

Šta biste rekli nekome ko okleva?

Svaka odluka da se započne psihoterapijski proces zahteva vreme i sazrevanje. Potpuno je u redu da date sebi vremena da razmislite o toj ideji i da napravite prvi korak (kontaktiranje psihologa/psihoterapeuta) kada Vi osećate spremnost.